Kao ljudska bića, žudimo za prirodom. To je naš dom, naše stanište više stotina milenijuma. Ipak, vekovi modernizacije i industrializacije, dodatno su učvrstili razliku između čoveka i prirode. nestale su velike prašume, a naš svet je postao betonska džungla. Za mnoge koji žive u gradovima ili predgrađima, zvuk šuštanja lišća zamenjen je zvukom saobraćaja. Pogled na bujno zelenilo zamenjen je betonskim zidovima i podovima.
Nije ni čudo što aplikacije koje nam pomažu da zaspimo, reprodukuju zvukove poput zuborenja potoka, kiše, ili čak kreketanja žaba i cvrkut cvrčaka.
Šta je biofilički dizajn?
Biofilički dizajn doživeo je značajan porast interesovanja i popularnosti. Biofilija se prevodi kao ljubav prema prirodi, pa biofilički dizajn inkorporira mnoge karakteristike prirode. Savršen primer je zeleni zid od mahovine: „rušenje“ betonskih zidova na koje smo se toliko navikli i umesto toga, zamena za prave zelene oaze.
Bifilički dizajn se ne bi trebao mešati sa zelenim dizajnom – eko dizajnom. Zeleni dizajni obično označavaju dizajn koji smanjuje ugljenični otisak ili na neki drugi način doprinosi manjem zagađenju prirode. Iako teži da zaštiti prirodnu, zeleni dizajn nas ne povezuje sa njom.
Ideja iza biofiličkog dizajna je da se prirodni svet rekreira unutar enterijera. On odstupa od uobičajenog dizajna – moderni dizajni uglavnom uključuju simetrične oblike i raspored, što se retko nalazi u prirodi – biofilički dizajn zaista je namenjen da rekreira svet iz kojeg su se ljudska potekla.
Zašto je biofilički dizajn važan?
Priroda ne izgleda samo lepo, već nas ona privlači i očarava. Mi smo slabi na prirodu, ili barem naši mozgovi jesu. Uzmite, na primer, osobu koja kaže da nije osoba koja voli prirodu. Planinarenje može biti iscrpljujuće, bube i prljavština nam mogu smetati. Kampovanje može postati zastrašujuće jer nemamo sve pogodnosi spa centra! Izlet u prirodu možda neće uvijek biti prijatni, ali slike i mirisi prirode mogu imati drugačiji efekat. Razmislite o tome koliko su popularne fotografije krajolika, planina i reka. Čak i mirise sveća pravimo kako bismo rekreirali mirise prirode – miris bora, vanile ili nekog cveta.
Prirodni prostori mogu uticati na našu sposobnost da se „izlečimo“, i fizički i mentalno. Samo slike i zvukovi su dovoljni da imaju uticaj na ljudski mozak. Istraživači u Nemačkoj i Švajcarskoj da samo gledanje u slike prirode smanjuje stres i brzinu otkucaja srca. U Japanu, šetnja kroz šume se smatra oblikom lečenja. Biofilički dizajn u prodavnicama zapravo povećava broj kupaca koji ulaze, kao i količinu novca koju će potrošiti. Učionice sa prirodnim pejzažima postižu bolje rezultate na testovima.
Ukratko, ovaj dizaj ne više od estetike.
Zeleni zidovi
Pored biljaka u prostoru, kao sastavni deo biofiličkog dizajna su i zeleni zidovi od mahovine.
Ovakav zeleni zid ne zahteva dodatno održavanje, zemlju ili svetlost, a može trajati i više od 5 godina.
Ovi zidovi se sastoje od različitih vrsta mahovine, poput irvasove, loptaste ili ravne mahovine u kombinaciji sa različitim vrstama stabilizovanih biljaka. Prednost ovih zelenih zidova pored navedenog je i visok nivo prilagodljiovosti svakom prostoru jer mogubiti malih ili velikih dimenzija, različitih oblika, odnosno potpuno jedinstveni.
